О нама

ОСНОВНА ШКОЛА „СТЕВАН АЛЕКСИЋ“ – ЈАША ТОМИЋ

 

            Први подаци о постојању школе су из 1725. године. Према Феликсу Милекеру, који даје овај податак, први учитељ се звао Сабас (Сава). Из података о школству Тамишког Баната, који датирају из средине 18 – ог века сазнајемо да у Модошу постоји школа. Школа је имала своју зграду, која се налазила на месту данашње нове стамбене зграде, преко пута Месне канцеларије. То је била ниска кућа са два одељења покривена трском. Школа се налазила под патронатом цркве, која је обезбеђивала учитеље и одржавала шпколску зграду. Стара школска зграда остаје у употреби за рад са српском децом до 1833. године, када је спахилук загребачког Каптола, у замену за стару школску зграду дао плац православној црквеној општини код цркве, која одмах подиже нову школску зграду у којој је била смештена мушка школа са учитељским станом (на том простору налази се и садашња школа). Око 1836. године црквена општина купује кућу сликара (зографа) Никифора Жаркова у којој још један учитељ ради са мањом децом и која је била позната као „мала школа“, да би на крају постала школа за женску децу. У новој школској згради први учитељ је био Пера Адамовић. У јесен 1886. године, пошто је срушена стара зграда, почела је градња нове школске зграде, која је завршена 1889. Фебруара 1903. године за учитељицу у женској школи долази Стефанија Лукић која се 1905. удаје за познатог импресионистичког сликара Стевана Алексића, по коме је школа накнадно добила своје садашње име. Број ученика се после ослобођења нагло повећао и у послератном периоду варира између 230 и 425. До 1963. године школа носи назив Осмогодишња школа, а тада добија назив Основна школа „Стеван Алексић“.

 

Године 1983, 21. маја почиње изградња модерне школске зграде монтажног типа, која је завршена 1985. године. Датум почетка градње садашње школе обележава се као Дан школе.

Нова зграда Основне школе „Стеван Алексић“ налази се у центру Јаша Томића, месту на самој румунској граници удаљеном  од Зрењанина 40 километара. Повезана је мрежом улица тако да је доступна и ученицима који живе на периферији места. У школу ђаци долазе пешке. Школу похађају и деца из оближњег места Бусење, које је удаљено 3 километара.

 

Од првих почетака па све до данас школа је одиграла значајну улогу у развоју културно-просветног живота места. Бројне пригодне академије, смотре, фестивали фолклора и драмских аматерских позоришта обележени су учешћем школе. Наставници су активни руководиоци секција у школи и КУД-у „Др Борислав Јанкулов“ од његовог оснивања до данас.

 

Школска фолклорна група је за сплет игара из Србије, 1975. године, после освајања првог места на општинској смотри, учествовала на Покрајинској смотри у Сомбору где осваја I место и златну плакету.

 

 1987. године је са радом почела школа за младе тамбураше, у којој је до данашњег дана учило да свира близу 400 ученика. Многе су генерације долазиле и одлазиле, а оркестар и данас постоји и остварује резултате који су достојни пажње наше културне, посебно музичке јавности.

 

Тамбураши су освојили многобројна признања – сваке године прва места на општинским и регионалним смотрама, а на покрајинском нивоу 12 златних и 2 сребрне дипломе. Од 2000. године, од када постоји републички ниво такмичења, оркестар је освојио 3 златна и 1 сребрно признање. На регионалној смотри у Зрењанину 2003-2004. за извођење програма оркестар осваја свих 100 бодова и добија Специјалну диплому. Стручни жири је посебно истакао високи музички домет, са пуно музикалности која се ретко чује.

Добитник је Октобарске награде општине Сечањ. Већ дужи низ година школски тамбурашки оркестар и хор освајају награде на свим такмичењима. Тамбурашки оркестар ове школе има истакнуто учешће на свим значајним манифестацијама у месту и шире.
 

Први директор школе био је Стеван Џелетовић од фебруара 1945. до септембра 1954. године, а на његово место долази Јован Војновић, учитељ, који на том положају остаје до децембра 1956.
Од тада па до 1. јануара 1977.  директор је Борислав Л. Стајић.
Од 1. јануара 1977. до 1. јануара 1980. је директор Светозар Радивој, а од тада па до марта 2003. директор је Миливоје Бабић.
Њега је наследио Драго Ивковић, професор физичке културе, а садашњи директор од јула 2007. је професор разредне наставе Љупче Трпчевски.